Angelina Aćimović
U znak večnog sečanja osnovali smo fondaciju koja nosi njeno ime.
Ona je tragično nastradala u oružanom napadu u OŠ ,,Vladislav Ribnikar” dana 03.05.2023 godine. Borila se za život dvanaest dana, posle kojih je otišla drugarima na nebo.
Angelina je...
Jedna neverovatna devojčica, odlična učenica, umetnik, pravi prijatelj, divna sestra.
Svetlost, humanost i radost koju je širila oko sebe članovi fondacije imaju za cilj da očuvaju. „Fondacija Angelina“ slavi njen život i čuva nasleđe nastavljajući da se bavi svime što je ona volela i šta je za nju bilo važno kao i uzrocima koji su doveli do tako prerane njene smrti.
Rođena je u Podgorici, pa je često kad je bila mala volela da se predstavlja kao Crnogorka. U devetoj godini svog života Angelina se sa porodicom seli u Beograd i ubrzo sebe vidi kao Srpkinju.
Oduvek je želela da živi u Rusiji, a osećala se i ponašala kao da je iz
Francuske, zemlje njenih snova. Ona je zapravo bila čovek sveta!
Svuda je pripadala pomalo.
Kada se rodila, njen otac Anđeljko i starija sestra Marija su čekali da je vide i medicinska sestra je prišla noseći je u rukama i izjavila:
„Ovo je prava princeza!“. Očigledno je Angelina to čula pošto se uvek ponašala shodno njenom prvom nadimku. Sve je radila sa stilom.
Od serviranja sebi hrane, pravljenja frizure, sređivanja, nošenja maminih štikli, pa sve do pravljenja nakita i ukrasavanja sebe. Gracioznost je nešto što je njoj bilo prirodno.
Mama je često volela da je zove „moja profesorica“ i taj nadimak nije bio slučajan što je Angelina kasnije i dokazala. Iako najmlađa u porodici, njeno mišljenje se uvažavalo, i bilo na mestu. Zapisivala je svoje obaveze, ciljeve i želje.
Kad još nije ni krenula u vrtić, Angelina i njena sestra Marija volele su da se igraju škole. Već tada je bila dobra u matematici. U daljem školovanju je produbila svoj talenat za brojke. Išla je na brojna takmičenja i održavala 5,0 prosek u školi.
Prva dva razreda je pohađala u Podgorici, a onda nakon što su se njena porodica i ona preselili za Beograd upisala OŠ: „Vladislav Ribnikar“. Kao drugi jezik u školi učila je francuski iako joj nije bilo lako s obzir da je morala ispočetka da uči jezik za razliku od vršnjaka koji su već dve godine učili francuski. Za Angelinu nikad nije bilo nepremostivih prepreka. Ubrzo je savladala jezik i zavolela ga. Išla je i na takmičenja iz francuskog i upisala bilingvalno odeljenje. To je bio novi izazov.
Bilo joj teško ali je bilo neverovatno videti kako se ona samostalno snalazi i samo niže uspehe u svom obrazovanju.
Pored učenja ona je uvek nalazila vremena za sebe i za druge stvari koje voli.
Umetnost je bila jedna velika njena ljubav. Od malena je volela da crta, slika, lepi od gline. Stalno je nesto izmišljala, pravila različite stvari od svakog materijala. Kasnije je pravila i nakit.
Interes za modu je neodvojiv deo Angelinine ličnosti, pa je mama odlučila da je upiše na školicu za modni dizajn kako bi negde izrazila svu kreativnost i osećaj za stil.
Radovala se svakom času i uživala učeći o modi. Iza sebe je ostavila 22 crteža modnih haljina i odeće, a zadatak fondacije je da sve crteže oživi.
Učestvovala je na školskim priredbama i recitovala. Jedan od prvih njenih nastupa bio je sa pesmom Duška Radovića „Šta je na kraju?“ koja je veoma simbolična.
Uz stariju sestru isprobala je brojne sportove, ali poslednje u čemu se pronašla bio je ples.
Imala je osečaj za ritam i po ceo dan je znala da pleše po kući i snima se.
U objektivu kamere je isto volela da bude. Starijoj sestri je bila model za slikanje.
Kad je bila mlađa pa i kasnije stalno je snimala vlogove. Pored svega, Angelina je bila izvrsni mali kuvar!
Njene bolonjeze i lava kolač su nepobedivi! Kuvala je drugaricama, porodici, čak je i pravila mafine i prodavala. Odlučna u svemu i u tome da zaradi svoj đeparac brzo je smislila sebi prvi posao.
Angelina je iza sebe ostavila i svoju voljenu kucu Zou, koja je sada postala najrazmaženiji član porodice.
Jako je volela prirodu i putovanja. Prosto se radovala životu i to se toliko videlo koliko je svaki deo njenog dana bio ispunjen i kako je znala da uživa u njemu.
Uvek je bila pozitivna, širila je to na okruženje i bila ta koja diže atmosferu u društvu.
Pravi prijatelj, dete sa velikim srcem i željom da pomognem svima i podrži. Veoma hrabra, razumna i saosećajna.
Mnogo je cenila svoje prijatelje. Radovala se svakoj organizaciji iznenađenja za rođendane, tematskim druženjima i naravno da igra i peva sa drugaricama.
Neke od njenih drugarica su napustile ovaj svet sa njom…
Ljubav, život i vazduh moj. Ponosna sam što sam tvoja majka. Profesorice moja, volim te beskrajno!
Mama
Tražim te u oku golubice, u majčinoj suzi, u sestri što se tobom diči, tražim te u kapima kiše, u oblaku što na srce liči.
Tata
Sunce koje sija i ne zalazi. Radost kad pomislim na nju koja potpuno ulepšava i najtužniji trenutak!
Sestra Jelena
Bila mi je najbolja drugarica koju ću voleti beskrajno i svima ću pričati kakva je bila.
Drugarica Lena
Kad bi me neko pitao koja reč te opisuje to bi bila anđeo. Krilima bi letela po svojim mislima i inspirisala sebe i druge.
Doroteja
Moja Gina mi je veliki uzor i motivacija za život. Večni saputnik.
Sestra Marija
